Михајло Пупин један је од наших најпознатијих научника и проналазача. Рођен је у Идвору, у Банату, 9. октобра 1854. године, а умро у Њујорку, 12. марта 1935. године. У својој двадесетој години одлази у САД где је живео веома тешко,
али је упркос свим проблемима завршио основне студије 1883. године, на Универзитету Колумбија, у Њујорку. Наставио је студије математике и физике на Кембриџу, у Енглеској, и на Универзитету у Берлину, где је 1889. докторирао радом из области физичке хемије. Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је исте године као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету, у Њујорку, где је скоро четири деценије радио као наставник и професор.
Радио је на пољу бежичне телеграфије, телефоније и рендгенологије. Своја открића заштитио је 41 патентом, од тога 6 у Великој Британији и 35 у САД. Пупин је заслужан и за развој електротехнике, као и проналазак Пупинових калема. Овим проналаском успео је да реши проблем жичног телеграфског и телефонског преноса на велике даљине. На слици је приказана шема рада Пупинових калема у Поштанско-телеграфско-телефонском музеју у Београду. Након што је Рендген објавио свој проналазак Х-зрака, Пупин је открио секундарне рендгенске радијације и развио брзу методу рендгенског снимања која се састоји у томе што се између објекта који се снима и фотографске плоче умеће флуоресцентни екран чиме је скраћено време експозиције са трајања од око једног часа на свега неколико секунди. Тај метод је нашао широку примену и још увек се примењује.
Добитник је многих научних награда, признања и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета. Пупин није заборавио своју земљу. Помагао је Идвору, али и целој Србији. По завршетку Првог светског рата Пупин је утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције које су даље одредиле границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Михајло Пупин био је и успешан писац. Писао је бројне научне расправе и неколико књига, а најпознатији је по својој аутобиографији Са пашњака до научењака за коју је 1924. године добио Пулицерову награду. Снимљен је филм о његовом животу, према његовом аутобиографском делу, у сарадњи са Универзитетом Колумбија. У његову част један кратер на Месецу назван је Пупиновим именом, као и једна мала планета откривена 2001. године. Физичке лабораторије Универзитета Колумбија увек носе његово име, а 1927. године на Универзитету Колумбија саграђена је зграда Одсека за физику под именом Пупинова лабораторија.