Припала ми је част, као матуранту и члану новинарске секције, да интервјуишем професора Радисава Милића, који је нови в.д. директор Шесте београдске гимназије.
Радисав је наш награђивани књижевник и добитник бројних признања и награда међу којима је двострука награда „Смедеревски Орфеј”, награда часописа „Седмица” за збирку песама „Сејач реч сеје”, југословенска награда за поезију „Прва књига” за најбољи рукопис прве књиге у 1997. години, награда на конкурсу „Златна сова” за најбољи рукопис романа у организацији Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, награда на конкурсу „Читалачки маратон”.
− Веома смо заинтересовани да сазнамо нешто више о Вашем књижевном раду.
− Активно се бавим књижевним радом. У Културно-просветној заједници Куршумлије обављао сам послове председника и секретара Књижевног клуба „Милутин Ускоковић”. Радио сам као уредник Издавачке куће „Клет” у Београду, а у овом тренутку радим као уредник Издавачке куће „Интелекта” у Ваљеву и као заменик главног и одговорног уредника часописа „Бранковина” у Ваљеву. Учествовао сам у реализацији и уређивању великог броја књига белетристичке и стручне литературе. Обављао сам и послове потпредседника Књижевног клуба Смедерево и председника Издавачког савета ове институције. Објавио сам осам књига поетске и прозне садржине, велики број есеја и књижевних критика, међу којима су: књиге поезије Реч о речима (1998) и Сејач реч сеје (2001), збирка приповедака Миловање ожиљака (2004. и друго издање 2008), романи: Дружина покварене славине (2006, друго издање 2007. и треће 2014); Чаробњак из Сумраковца (2016); Киша и млеко (2017); Кад су се други пут развели моји родитељи (2017) и У кругу (2020).
− Које Ваше достигнуће као писца и уметника сматрате најзначајнијим?
− Највећа част ми је када се роман који сам написао нашао међу романима које читају и оцењују ученици у читалачким клубовима основних школа Србије. Великим достигнућем сматрам то што је мој роман за децу Дружина покварене славине уврштен у обавезну школску лектиру у Републици Српској.
Посебно сам био почаствован када се моје име нашло у издању укрштених речи поред великих имена наших научника, писаца…
− Шта сматрате својим највећим достигнућем као директора у претходној школи у којој сте радили?
− Највеће достигнуће за мене је мој однос са људима. Увек сам највише пажње и труда посвећивао разумевању како професора, тако и ученика, али и извлачењу максимума из њихових талената, радних и осталих способности.
− Да ли Вам недостаје рад са децом?
− Рад са децом ме испуњава. Тренутно радим у једној приватној медицинској школи као професор српског језика.
Биће ми задовољство да у случају одсуства професора из српског језика, историје, верске наставе, тачније предмета који су у мојој свери интересовања и где сматрам да сам компетентан, будем привремена замена.
Радујем се и сусрету са децом из Ученичког парламента. Намеравам да саслушам све њихове захтеве и да се потрудим да их заједничким снагама реализујемо.
Радује ме и сусрет са талентованом децом ове школе за коју имам много идеја и амбиција да их мотивишем да иду напред.
− Који циљ сте поставили себи као директору?
− Један од главних циљева ми је да од почетка моје дужности као директора па све до престанка ова гимназија буде чувена по томе што су, у том периоду, ученички таленти, способност и рад достигли завидан ниво.
Такође, желим да достигнемо максимум, јер сматрам да ова школа има огроман потенцијал и имам велике планове за будућност. Велике планове заслужују велики људи, а ја их у овој школи имам, јер знам где сам дошао.
Имамо много талентоване деце и посвећених професора који ће ми помоћи да заједничким снагама превазиђемо све препреке и остваримо зацртане циљеве.
Сигуран сам да ће се Шеста београдска гимназија за пар година вратити на место које јој припада, али ту се нећемо зауставити.
Радујем се због свих генерација које долазе, јер сам сигуран да Шеста београдска гимназија наставља својим путем ка успеху.