фото: Kheng Ho Toh Panthermedia Profimedia
― Ново јутро, нови дан, нова три оброка.
― Не могу више, уосталом нисам ни гладна...Прескочићу доручак.
― Синоћ сам целу ноћ плакала, мрзим све око себе, а и себе. Дебела сам, види ми се стомак кад седнем, плашим се да се погледам у огледало.
― Покушала сам да устанем из кревета, али имам јаку вртоглавицу, узела сам да се очешљам, али ми коса опада, ломи се и танка је. Скупила сам и то мало снаге што ми је остало и погледала сам се у огледало. Није ми се свидело оно што сам видела. Коса ми је ретка, отекле су ми руке, чак ми је и кожа сува и жућкаста. Надам се да само халуцинирам, да ово није истина. Време је ручка, али ја морам да одспавам. Од сутра сам на строгој дијети и почињем са озбиљним вежбањем.
― Не могу ни да заспим. Можда је боље да не чекам сутра, одмах ћу почети да вежбам.
― Е, тако... Надам се да је овај данашњи тренинг од два сата успео да скине оно парче меса које сам јуче појела. Нисам могла да повратим, мама је била у купатилу увече, а ја сам, у међувремену, од плакања и заспала.
― Одмарам се. На телефону сам. Гледам слике девојчица из мог одељења. Све су тако згодне и мршаве, а не као ја. Наишла сам и на један оглас, каже ,,жваке за мршављење”, отићи ћу сутра до апотеке, док је мама на послу и покушаћу да пронађем нешто слично.
― Већ је осам увече, ништа нисам јела целог дана, надам се да ће се то одразити на мој изглед, и да сам барем један корак ближе савршеном телу.
― У кухињи сам, све што има да се једе је апсолутно „фуј“ и сам мирис кухиње ме одбија да уопште ту и дођем. Данас за ручак мама је пржила месо и кромпир, не знам како то могу да једу. Ипак ћу ставити нешто мало у тањир да га запрљам како би ми мама поверовала да сам јела.
― А сада бих могла стварно нешто да поједем. Видела сам код једне фитнес инфлуенсерке, на интернету, да увече поједе једну чашицу немасног сира како ујутру не би имала надутост у стомаку. То ћу и појести и идем право у кревет.
― Синоћ сам тешко заспала, имала сам мучнине у стомаку, можда треба да добијем, и онако немам циклус последња два месеца. Небитно је то, устала сам и погледала сам се у огледало. Не разумем зашто још увек изгледам исто, морам да смршам јер не могу да гледам себе са вишком килограма. Идем право у апотеку да купим неке таблете које ће ми помоћи у остваривању мог циља.
― Обукла сам се слојевито, хладно ми је: широка тренерка, дукс и прслук, дуге чарапе и ставила сам капу. Не желим да ме неко сретне и да ми види косу, кожу или да ми извири стомак, то би био прави блам!
― Апотека је затворена, али нећу одустати, сутра ради од осам ујутру, одмах ћу отићи по отварању, и онако не могу да заспим, па нећу ни спавати до тада.
― Трчала сам од апотеке до куће, то је осам аутобуских станица, али не треба ми аутобус, треба ми тренинг и мање килограма.
― Данас ћу урадити све исто као и јуче, имаћу један оброк, то ће бити само чисте намирнице, а остатак дана ћу вежбати.
фото: Aleksandr Kichigin Alamy Alamy Profimedia
Драги читаоци,
Размислите како се ова прича може да се заврши. Анорексија је поремећај исхране који се осликава изузетно ниском телесном тежином! Пишући овај кратки дневник анорексичне особе, описала сам симптоме који се јављају код људи који пате од анорексије. Према истраживањима, једна од 200 девојака оболи од поремећаја исхране – анорексија нервозе, а најчешће су то женске особе од 14 до 18 година.
Не жмурите на овакве симптоме у свом окружењу. Моћ је у свима нама! Информишући се о овом поремећају, који је и психичке природе и који може имати и смртни исход, можемо да препознамо одлике ове болести и да реагујемо на време!
Овај чланак настао је у оквиру рада на изборном програму здравље и спорт који предаје професорка Марија Филиповић у Шестој београдској гимназији.