Исхрана је као саставни део свакодневнице свих живих бића важан фактор за здрав и дуг живот. Јако је важна за правилан раст и развој организма. Поред физичког здравља, исхрана утиче и на психичко здравље, али пресудна је и за добар изглед. Грчки писац Хипократ је говорио да медицинска знања не би постојала, када би свако јело и пиће одговарало и здравом и болесном човеку. Уносом великог броја хранљивих материја у организам из здравих намирница појачавамо имунитет. За добар имунитет потребан је унос хранљивих материја :
1. беланчевине (протеини)
2. шећери (угљенихидрати)
3. масти
4. витамини
5. минералне материје
6. вода
У зависности од количине и врсте уноса хранљивих матеијаисхрана може бити:
1. правилна
2. неправилна.
Правилна исхрана подразумева унос 4 основне групе намирница:
1. угљени хидрати
2. воће и поврће
3. протеини
4. масти
Угљени хидрати су на дну саме пирамиде исхране и препоручене су за свакодневни унос . У њих спадају : пиринач, кромпир, интегрални хлеб, тестенина. Они обезбеђују енергију организму.
Воће и поврће имају улогу уноса витамина и минерала у организам. Препоручени унос воћа на дневном нивоу је 3 порције. Пожељно је јести сезонско воће и поврће, али и коштуњаво воће које је пуно хранљивих материја. Протеине можемо унети преко млечних производа, меса, рибе. Ови производи су обогаћени и калцијумом (који је добар за коштану срж), витамином Д (важан за имунолошки систем).
Масти се налазе у самом врху пирамиде што значи да треба да избегавамо прекомерни унос. Замена за масти тј. здравија варијанта су биљне масти.
Слаткише и газиране напитке треба потпуно избегавати јер нарушавају имунитет и изазивају разне болести.
Последице здраве исхране:
Јак имунитет;
Мршављење;
Здравакожа.
Не може сваком од нас да одговара исти начин исхране. Постоје нутриционисти који на основу наше тежине, метаболизма и других параметара праве план оброка на дневном нивоу.
Наравно, унос свих ових намирница мора бити умерен како би био позитиван ефекат.
Неправилна исхрана подразумева велики унос масти и слаткиша док је смањен унос протеина, угљених хидрата, витамина. Она подразумева и прескакање оброка, унос грицкалица које доводи до поремећаја у желуцу.
Последице неправилне исхране :
1. гојазност
2. шећерна болест или дијабетес
3. повишени крвни притисак
4. артеросклероза
5. срчани удар
6. мождани удар
7. каријес
8. алергије
9. анемија
Поред правилне исхране не смемо да заборавимо и на физичку активност, али и унос воде.
,,Човек би требао јести да живи, а не живети да једе.“ Молијер