Ако се до сада никада нисте сретали са осуђивањем и чуђењем зашто одлазите од куће у тако раним годинама као што сам ја, онда сте много животних лекција пропустили. Првенствено ме осуђују и сумњају у мене зато што сам женско, а онда долази још осуђувања. Ако нисте кукавица да сањате о нечему и трчите ка томе, немојте да допустите да вас неко спречи . Застаните на тренутак и подсетите се зашто сте све што сте радили до сад, радили.
Моје име је Лена и ја сам сада већ бивши ученик школе чије новине читате сваке године. Како сам била редован члан клуба новинара, за мене је велика част да имам могућност, чак са 500 километара удаљености да вам украдем који минут док читате мој извештај из прелепе државе Словеније. Првенствено бих хтела да вас упозорим, када се одлучите да одете од своје куће са само 19. година у другу државу ради студирања, без знања језика и људи, будите спремни да оставите своје срце и живце на сваком прагу. Када се уплетете у сазнање да сте упали на жељени факултет, схватићете, као што сам и ја схватила, да то не представља само паковање кофера и одлазак на кафу са људима које ћете видети тек за три или више месеци.
Али лако је заплашити људе. Како да вас мотивишем да урадите исто што сам и ја урадила? Иако сам овде тек неких двадесетак дана, своју одлуку сам милион пута изнова и изнова преиспитивала. Није лако, али ја сам се увек водила у животу идејом да ћемо једном морати да одемо од родитеља и да се осамосталимо, зато мислим да је сада то лакше него касније. И, да, урадите то, идите да студирате у другу државу, осамосталите се.
Ја сам студент на интердисциплинарном смеру IŠMR, информатике и математике са студирањем на два факултета и са усавршавањем за будућег инжењера вештачке интелигенције на Факултету за информатику и рачунарство и Факултету за математику и физику. Као једна од пет изабраних балканских представника, од дванаест укупно, имам ту част да вам пренесем све што вас занима о конкретном студирању у Љубљани.
Првенствено пријаве се шаљу у фебруару, а да ли сте примљени, сазнајете тек у септембру, значи после свих наших испита за факултет. Губићете живце и одустајаћете сваки дан, али када сазнате да су баш вас изабрали у мору деце, добићете додатну снагу да идете даље. Само, од почетка, када одлучите, морате да раскрстите сами са собом у шта се упуштате. Овде влада потпуно другачији систем него у Србији. Сви возе бицикле и ретко кога ћете током радних дана видети да шета. Недељом су све радње затворене, што вам даје додатне могућности да истражите ову малу, али прелепу државу. Ако долазите из Београда, великог града, као што ја долазим, биће вам јако чудно да се навикнете да вам се све налази на само двадесет минута пешачења. Нема толико гужви, и поред тога, сви људи су успоренији и мирнији. Време је и у току зиме и у току лета хладније, али увек можете да ускочите у воз и одвезете се, за само два сата, до мора. Сви људи су генерално више спортски обучени него код нас. Нећете наићи на фабрике по граду и свуда је зеленило.
А за студенте, мислим да је ова држава прави рај са преко 30 различитих факултета у држави и пет градова који вам нуде веома високо школовање. Једна ретка ствар коју људи не схватају, јесте битност дипломе Европске уније. Са свим програмима који трају три године, лако ћете моћи да упишете мастер студије на државним факултетима широм Европе. Када се опредељујете да студирате у Србији, та могућност постаје много тежа. Студирање је бесплатно за држављанине бивше СФРЈ и постоји одређени број места за нас иностране студенте.
Што се тиче папирологије на сајтовима, ако се мало удубите, можете све да нађете на енглеском језику. Наравно да је са те стране лакше уписивати факултет у неком од српских градова, али немојте да губите наду када наиђете на неку препреку, јер се сетите да је на хиљаде људи пре вас прошло баш кроз исто то и преживели су.
Сматрам да је за нас, иностране студенте, највећи проблем језик. Међутим, ту је курс словеначког језика који можете брзо ми лаком пријавом да упишете и да ништа не плаћате. Тако да поред студирања учите и нови језик. Ако се пак одлучите да га учите раније, постоје велики број курсева словеначког, али ја бих вам препоручила Друштво Словенаца у Београду, или једноставно можете да позовете амбасаду Републике Словеније и да се распитате да ли можда организују групе за учење словеначког језика. Поред свега тога увек преко друштвених мрежа можете да се пријавите на велики број семинара које држе Словенци на енглеском језику за иностране студенте. На тај начин можете да стекнете велики број пријатеља са целог Балкана, па и да учите словеначки заједно. Такође, можете да стекнете и велики број пријатеља којима је матерњи језик словеначки преко друштвених мрежа. Језик је тежак само зато што јако подсећа на наш. Онда се ту многи људи изгубе у размишљању да ли је нешто исправно или није. Што се тиче разумевања, ми их са добрим слушањем око 80% разумемо, наравно ако се ради о Љубљанчанима. Као и у свакој држави, па тако и у Словенији постоје дијалекти и тешко их је разликовати. Тако да ћете нека предавања у потпуности разумети, а нека само половину.
Будите спремни и да се трудите око људи. Словенци нису особе које ће вам први прићи и због тога нису много дружељубиви. Често их више пореде са Немцима, него са нама Балканцима. Али ако се допаднете неком Словенцу, он ће вас заволети и понашаће се према вама као према неком члану породице јер код њих у култури и менталитету је породица најбитнија. Нису им толико битни новци, што можемо да видимо по броју електричних аутомобила по граду, броју електричних бицикала, броју дрвећа… Никада доста набрајања позитивних ствари у вези са овом државом. Поред тога, позиција самог града Љубљане је одлична. Аустрија, Италија, Швајцарска, Немачка само су на који сат возом или аутобусом удаљени. Не постоје границе тако да ћете без проблема моћи да пропутујете Европу у једном даху, али свакако да се вратите свом мирном животу у Љубљани.
Што се тиче исхране и смештаја, постоји велики избор и за наше стандарде ако шаљемо студента у иностранство, веома је јефтино. Храну можете да добијете преко бонова за само три евра у преко 100 ресторана у држави. Оброци су обилни и састоје се од супе, главног јела, салате и, по избору, воћа или колача. Најчешће се око факултета налазе или ресторани где можете да једете или стандардне мензе, где је оброк јефтинији. Што се тиче самог смештаја, изгубићете време и време док га не нађете. Нажалост, инострани студенти немају могућност да добију дом сем ако немају неку одређену стипендију или у својој држави или у самој Словенији. Када будете тражили стан, имајте на уму да су они скупљи него домови и да су овде собе које се изнајмљују много скупе у односу на Београд. Колико су неке ствари јефтиније и лакше прихватљивије, тако су неке ствари ипак подигнуте на неки виши ниво због стандарда у самој држави. Мени је требало две недеље од када сам дошла у Љубљану да нађем нормалан смештај. Поред тога, истражите по интернету, као што сам и ја, можете да одседате у приватном дому који је опет јефтинији од становања у стану.
Што се тиче самог превоза у граду, постоје само аутобуси, који су много ређи него у Београду. Нема много линија које спајају два дела града, а и поред тога људи се и ретко возе бусом, тако да никада нису гужве у јавном превозу. Можете да извадите месечну карту и да се возите милион пута, али немојте да се играте са тим. Овде људи добијају огромне казне због својих прекршаја, зато ако вас ухвати контрола без карте нећете се тако лако извући као у Београду.
Ако сте љубитељ читања, књиге овде су веома скупе тако да вам препоручујем да их понесете из свог места. Књиге за факултет су веома скупе, зато професори практикују да их вам дају у пдф фајловима. Постоје две велике библиотеке које раде свим данима сем суботом, и годишња чланарина кошта три еура. Сваки факултет има своје библиотеке које улазе у цену када плаћате пријаву на факултет и можете да је користите у било које доба дана.
Ствар која је мене највише купила, јесу старији студенти који су учлањени у огроман број секција на факултетима, али и изван, и самим тим организује се повелики број скупова који су бесплатни за студенте. Тако је ова недеља проглашена недељом кафе, па су студенти правили кафу испред факултета и делили је свим пролазницима, а и самим студентима. Такође су и организовани скупови где се упознају студенти виших година са нама бруцошима, али такође и упознавање свих нових студената.
„Оно сам што јесам данас, због избора које сам направио јуче“ – „Седам навика веома успешних људи“ од Стивена Р. Кавиа