Увод
Сви смо некада гледали филм или серију где нам се није допало како је урађена музика током појединих сцена, али нисмо могли да објаснимо зашто. Одговор на то питање је једноставан – музика игра велику улогу у нашим животима и може нам променити осећања и доживљаје током филма или серије. Замислите да гледате романтичан филм, а у позадини је музика која је типична за хорор. Шта би сте помислили током гледања? Можда да ће се нешто страшно десити, и да се двоје људи не воле колико нам се чинило?
Емоције
Када чујемо одређену мелодију, акорд или композицију јаве нам се различите емоције и осећања. Зашто је то тако? Различити склопови акорда или тонова нам јединствено утичу на одређене делове у мозгу. Зато се најчешће каже да су дурски акорди “срећни”, а молски “тужни”. Када чујемо брзу, живахну, дурску музику, одмах повезујемо са неким веселим и разиграним догађајима (пример: В. А. Моцарт – “Мала ноћна музика”).Са друге стране, ако би се у позадини филма чула исто тако брза и живахна, али молска музика, имали бисмо осећај да је неко у журби, или да ће се нешто лоше десити, и добићемо сасвим другачији ефекат од дурске музике (пример: Лудвиг ван Бетовен: “Месечева соната” – III став).
Утицај различите музике на исте речи
У филму или серији веома је битно каква је глума, тј. Како глумци представљају лик који играју. Цела прича може се променити ако глумац прикаже гримасу која није прикладна за сцену, и да нам пошаље погрешну поруку. Исти ефекат има музика. Замислите да нека особа у филму изговори реченицу попут “Сутра идем да га видим”. Када би у позадини била весела музика, помислили бисмо да је особа срећна што виђа тог човека. Са друге стране, када би била мистериозна музика у позадини, запитали бисмо се ко је тај човек, и шта ће се десити када та особа буде отишла да се види са њим.
Утицај пауза на ситуацију
Веома често композитори експериментишу са паузама свих врста. Подељена су мишљења – неки сматрају да паузе нису музика, а други да су њен саставни део . Композитор Џон Кејџ написао је контроверзно дело по имену “4’33”. Наиме, то је композиција у којој се не чује ништа – комплетно дело су само паузе. Изводи се тако што музичари на сцени не свирају ништа, већ чекају да прође 4 минута и 33 секунде (то је просечно време колико човеку траје пажња док се не дешава ништа). Цела идеја Кејџа била је да сваки пут та композиција “звучи” другачије, а да ми нисмо тога ни свесни. Током те паузе може се чути неки шапат, отварање торбе или лупкање ногом о под, и Џон је све то сматрао музиком. У филму, паузе су веома битне, јер понекад сцена без музике може у целости променити своју поруку у односу на ону коју прати мелодија. У хорор филмовима, музика у позадини је веома битна, али често ћете чути да се она неочекивано прекине, па се само нпр. Чује ход појединца и ништа више. Музика се након те паузе враћа постепено, од скоро нечујне, до јаче мелодије.
Музика као јединствени језик за цео свет
Где год на свету да пустимо веселу музику људи ће разумети њену поруку. На целој Земљи су песме за децу сличне, јер већини деце највише одговара таква музика. Они који слушају класичну музику, могу препознати ко је компоновао поједино дело иако чују то дело први пут, управо јер су препознали уникатни стил тог композитора. Музика је универзални језик за све људе, и зато има велику улогу као преносилац одређених информација.