Фредрик Бакман, Човек по имену Уве
„Смрт је чудна ствар. Људи проживе читаве животе као да она не постоји, па ипак она већи део времена представља један од најважнијих разлога за живљење. Неки од нас с временом постану толико свесни ње да живимо снажније, тврдоглавије, халапљивије. Некима је потребно њено стално присуство да би увидели шта је њена супротност. Други бивају толико заокупљени њом да седају у чекаоницу много пре него што она најави свој долазак. Плашимо је се, али се ипак највише од свега плашимо да ће уграбити неког другог, а не нас. Јер највећи страх у смрти је да ће нас заобићи. И оставити нас саме.”
Ово је занимљива прича о човеку по имену Уве. Он је мрзовољни комшија који се буди свакога јутра рано да би започео свој терор што пре. Он мрзи мачке и разиграну децу. Осећа презир према компјутерима и људима који их продају, као и према осталим продавцима зато што подразумева да ће покушати да га преваре. Остале ствари које мрзи су људи који носе беле кошуље, људи који су млађи од њега, људи који возе аутомобиле које није правила шведска компанија... Он је старо џангризало. Али у његов комшилук ушетаће трудница која ће са собом донети светлост у његов мрачан живот. Ова књига ће вас натерати да преиспитате своје ставове и размишљања, али такође ће вас и насмејати до суза.
Миодраг Мајић, Деца зла
Мајић је причу свог романа сместио у престоницу. Београд, иако обележен као бели град, можда ипак таји нешто мрачније од ноћи. Роман Деца зла је фикција, али врло лако можемо уочити обрисе наше стварности. Он Београду додељује атрибуте града корупције, греха и криминала. Главни циљ сваког писца је да створи причу која ће држати пажњу читаоца и увући га у свој вртлог. Мајић је то мудро постигао тако што је користио реалност нашег друштва за темеље романа. Сам роман почиње суровим убиством политичара у успону, премијеровог омиљеног опозиционара. Раскомадан је секиром на скупоценом кревету у својој вили, свега месец дана уочи избора. Главни јунак романа је Никола Бобић, београдски адвокат. Његов лик је стрпљиво и темељно разрађен. Он је све само не храбар. Кроз роман га прате сенке прошлости од које не може да побегне и будућност у коју не може да уђе. До самог краја он је принуђен да реши бројне моралне, емоционалне и психолошке дилеме.
Миодраг Мајић је судија Апелационог суда у Београду и доктор кривичног права, па је самим тим из властитог искуства прикупљао инспирацију за овај роман.
К. Џ. Доерти, Ноћна школа
Прича прати срдњошколку Ели којој се читав свет распао након нестанка њеног брата. Услед бројних невоља у које је упала, родитељи су донели одлуку да је време да своје школовање Ели настави у Симерији, интернату недалеко од Лондона, али завученом у густе шуме Енглеске. Симерија није само обична школа какву ми познајемо. Убрзо након убиства на школском имању Ели схвата да школа, ђаци, па чак и професори крију тајну. Серијал „Ноћна школа” ми је привукао пажњу управо зато што није свакодневни тинејџерски роман. Прича је динамична и напета. Преплићу се убиства, политички живот Енглеске, завере, а има, помало, и љубави.
